Kako znamo da nam je potrebna psihoterapija?

Ne moramo da budemo u krizi da bismo potražili pomoć

Jedna od čestih zabluda o psihoterapiji jeste da je ona namenjena samo ljudima koji prolaze kroz ozbiljnu životnu krizu ili imaju psihičke teškoće koje im onemogućavaju da funkcionišu. Zbog takvog uverenja mnogi dugo odlažu da potraže podršku. Porede svoje probleme sa tuđim, umanjuju sopstvenu patnju i govore sebi da postoje ljudi kojima je pomoć potrebnija.

Ali teškoća ne postaje manje važna zato što neko drugi prolazi kroz nešto teže.

Psihoterapija može biti korisna kada se suočavamo sa anksioznošću, tugom, gubitkom, problemima u partnerskim odnosima ili velikim životnim promenama. Može nam pomoći i kada želimo da bolje razumemo sebe, prepoznamo obrasce koji nam više ne koriste i razvijemo drugačije načine reagovanja. Ne moramo da čekamo da više ne možemo da ustanemo iz kreveta, da odnos postane neizdrživ ili da nas iscrpljenost potpuno zaustavi.

Ponekad je dovoljno da primetimo da već duže vreme nismo dobro i da želimo nešto da promenimo.

Razumevanje je početak. Promena nastaje kada počnemo da živimo drugačije.

Kada se iste teškoće iznova ponavljaju

Možda primećujete da se u različitim odnosima uvek nađete u sličnoj poziciji. Preuzimate previše odgovornosti, teško izgovarate „ne“, plašite se da ćete razočarati druge ili imate osećaj da morate da zaslužite ljubav i prihvatanje.

Možda se iznova vezujete za ljude koji vam ne pružaju bliskost koja vam je potrebna. Ili, kada neko postane važan, počinjete da strahujete da ćete ga izgubiti.

Moguće je i da u svakodnevnim situacijama reagujete intenzivnije nego što biste želeli, a tek kasnije razumete šta se zapravo dogodilo.

Kada se određeni obrasci ponavljaju, često pokušavamo da promenimo spoljašnje okolnosti. Menjamo odnose, donosimo nove odluke i obećavamo sebi da ćemo sledeći put postupiti drugačije. Ipak, posle nekog vremena ponovo se nađemo u sličnoj situaciji. To ne znači da smo slabi ili da ne želimo dovoljno da se promenimo.

Ponekad naši načini reagovanja imaju dublje korene nego što možemo da vidimo sami. Razvili su se kroz ranija iskustva i vremenom postali toliko poznati da ih doživljavamo kao jedini mogući način da se zaštitimo, pripadamo ili sačuvamo bliskost.

Psihoterapija nam pruža prostor da istražimo kako su ti obrasci nastali, čemu su nekada služili i da li nam danas i dalje pomažu.

Kada emocije počnu da upravljaju našim životom

Svi ponekad osećamo strah, ljutnju, tugu, stid ili krivicu. Neprijatne emocije nisu same po sebi znak da sa nama nešto nije u redu.

Važno je, međutim, da obratimo pažnju na to koliko često ih doživljavamo, koliko su intenzivne i kako utiču na naš svakodnevni život.

Možda vas brige prate čak i kada nema jasnog razloga za njih. Možda stalno preispitujete svoje odluke, unapred očekujete najgore ili teško uspevate da se opustite. Možda vas sitne greške dugo zaokupljaju, a kritika druge osobe pokrene osećaj da niste dovoljno dobri.

Nekada se teškoće pokazuju kroz povlačenje, gubitak interesovanja za stvari koje su nam ranije pričinjavale zadovoljstvo, razdražljivost ili osećaj emocionalne iscrpljenosti.

Mogu se javiti i teškoće sa spavanjem, koncentracijom i obavljanjem svakodnevnih obaveza.

Kada takva stanja traju, pogoršavaju se ili počinju značajno da narušavaju naš kvalitet života, razgovor sa stručnjakom može biti važan korak. Ako su prisutne i fizičke tegobe, važno je razmotriti i moguće zdravstvene uzroke.

Ne moramo uvek sami da procenimo šta nam se događa. Ponekad je upravo stručna podrška ono što nam je potrebno da bismo bolje razumeli svoje stanje i pronašli odgovarajući način pomoći.

Kada nam je teško da budemo ono što jesmo

Postoje ljudi koji su navikli da budu oslonac drugima. Umeju da saslušaju, pomognu i razumeju, ali im je teško da govore o sopstvenim potrebama. Neki se plaše da će biti sebični ako postave granicu. Drugi osećaju krivicu kada nekoga razočaraju. Neki ne umeju da zatraže pomoć jer veruju da sve moraju sami, dok drugi stalno prilagođavaju svoje ponašanje očekivanjima okoline. Vremenom možemo toliko da se usmerimo na ono što drugi žele, očekuju ili osećaju da izgubimo kontakt sa sopstvenim potrebama.

Znamo šta bi trebalo da uradimo, ali ne znamo šta zaista želimo. Umemo da razumemo druge, ali teško pronalazimo razumevanje za sebe. Prepoznajemo kada je neko drugi preopterećen, ali ne primećujemo sopstvenu iscrpljenost sve dok ne postane prevelika.

Psihoterapija može biti prostor u kojem postepeno učimo da prepoznamo svoje emocije i potrebe, da ih prihvatimo bez osuđivanja i da pronađemo načine da ih izrazimo. To nije proces u kojem učimo da budemo manje brižni prema drugima. To je proces u kojem učimo da i sebe uključimo u krug ljudi o kojima brinemo.

Kada razumemo problem, ali ne uspevamo ništa da promenimo

Ponekad veoma dobro razumemo šta nam se događa. Znamo da previše brinemo, da teško postavljamo granice ili da u odnosima preuzimamo odgovornost za tuđa osećanja. Možemo čak da objasnimo odakle takvo ponašanje potiče.

Ipak, kada se nađemo u konkretnoj situaciji, ponovo reagujemo na isti način.

Pristanemo iako želimo da odbijemo. Povučemo se kada bismo želeli da kažemo šta nas je povredilo. Nastavimo da ostajemo u odnosu koji nas iscrpljuje. Ili se ponovo okrenemo samokritici čim nešto ne uradimo onako kako smo zamislili.

Razumevanje je važno, ali ono nije uvek dovoljno da bismo promenili naučene obrasce.

Promena podrazumeva i iskustvo da možemo drugačije: da izrazimo potrebu i ostanemo u kontaktu sa drugom osobom, da postavimo granicu i podnesemo nelagodu koja se javlja, da pogrešimo a da zbog toga ne izgubimo osećaj sopstvene vrednosti.

U psihoterapijskom procesu ne bavimo se samo time zašto nešto radimo, već i time kako možemo da razvijemo drugačije načine doživljavanja, reagovanja i uspostavljanja odnosa.

Šta ako ne znamo tačno šta nas muči?

Ne dolaze svi ljudi na psihoterapiju sa jasno definisanim problemom.

Neko može da kaže da je stalno nezadovoljan, ali ne zna zbog čega. Neko oseća prazninu iako, prema spoljašnjim merilima, ima sve što bi trebalo da ga čini srećnim. Neko primećuje da mu odnosi ne donose bliskost kojoj se nadao. Neko samo oseća da se udaljio od sebe i da više ne živi onako kako bi želeo.

I to je sasvim dovoljno za početak.

Ne morate unapred da znate šta je uzrok vaših teškoća, da imate spremna pitanja ili da umete da objasnite sve što osećate. Jedan od zadataka psihoterapije jeste upravo da zajedno sa terapeutom istražite ono što vam je trenutno nejasno, da povežete iskustva koja su vam do sada delovala nepovezano i da postepeno dobijete jasniju sliku o sebi.

Nekada tek u razgovoru postanemo svesni koliko dugo nešto nosimo u sebi i koliko je energije bilo potrebno da nastavimo kao da je sve u redu.

Psihoterapija nije znak slabosti

Odluka da potražimo psihoterapijsku podršku ne znači da smo zakazali u rešavanju sopstvenih problema. Naprotiv, ona može biti način da preuzmemo odgovornost za sebe, priznamo da nam je teško i otvorimo prostor za promenu.

To ne znači da će nam uvek biti lako, niti da će svaki razgovor odmah doneti olakšanje. Psihoterapijski proces zahteva vreme, spremnost da istražujemo sopstvena iskustva i odnos poverenja između klijenta i terapeuta.

Važno je da se u tom odnosu osećamo dovoljno sigurno da možemo da govorimo otvoreno, postavljamo pitanja i zajedno sa terapeutom razmatramo šta nam je potrebno.

Psihoterapija nije mesto na kojem neko drugi treba da nam kaže kako da živimo. Ona je prostor u kojem možemo bolje da upoznamo sebe, razumemo svoje izbore i razvijemo više slobode u načinu na koji živimo i gradimo odnose.

Ne morate da čekate da postane još teže

Možda već neko vreme razmišljate o psihoterapiji, ali stalno pronalazite razloge da odložite taj korak. Možda mislite da bi trebalo još malo da pokušate sami. Možda vam je neprijatno da govorite o sebi sa nekim koga ne poznajete. Možda ne znate šta biste rekli na prvom susretu ili se pitate da li su vaše teškoće dovoljno velike da biste potražili pomoć.

Sve su to razumljive nedoumice.

Ne postoji univerzalna granica nakon koje nam je psihoterapija potrebna. Važno je da obratimo pažnju na sopstvenu patnju, na to koliko nas teškoće ometaju u svakodnevnom životu i na to da li uspevamo da pronađemo načine da se sa njima nosimo. Ne moramo da imamo sve odgovore pre nego što zatražimo podršku. Ponekad je dovoljno da sebi priznamo da više ne želimo da se vrtimo u istom krugu.

Razumevanje je početak. Promena nastaje kada počnemo da živimo drugačije.

Ako osećate da vam je potrebna podrška da bolje razumete sebe, svoje emocije i odnose koje gradite, psihoterapija može biti prostor u kojem ćete tome posvetiti vreme i pažnju.

Ne zato što sa vama nešto nije u redu, već zato što je i vaše iskustvo vredno razumevanja.